Likvidacija društva sa ograničenom odgovornošću u Srbiji – Postupak i Rokovi

07.08.2026.

Prestanak poslovanja privrednog društva predstavlja pravni čin koji, kako bi proizveo puno dejstvo, mora biti sproveden u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Likvidacija predstavlja zakonom uređeni postupak prestanka postojanja društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), koji se sprovodi pred Agencijom za privredne registre (u daljem tekstu: „APR“) i okončava se donošenjem rešenja o brisanju društva iz registra.

Pojam i pretpostavke za sprovođenje likvidacije

Likvidacija je postupak namenjen isključivo solventnim privrednim društvima – onima čija je imovina dovoljna za potpuno namirenje svih poverilaca. Ukoliko se u toku postupka utvrdi da imovina društva ne omogućava namirenje svih potraživanja, likvidacioni upravnik je po zakonu dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Osnovna distinkcija u odnosu na stečaj ogleda se u subjektu koji pokreće postupak i u razlozima za njegovo pokretanje:

• Likvidaciju pokreću osnivači društva, na osnovu sopstvene odluke, kada se opredele za prestanak poslovanja društva koje je solventno.
• Stečaj se pokreće u slučaju nesposobnosti društva da izmiri dospele obaveze prema poveriocima, bilo na predlog poverilaca, bilo na predlog samog društva.

Dobrovoljna i prinudna likvidacija

Zakon o privrednim društvima razlikuje dva oblika likvidacije.

Dobrovoljna likvidacija sprovodi se na osnovu odluke skupštine društva, kada članovi društva odluče da društvo prestane sa poslovanjem, pod uslovom da je sposobno da izmiri sve svoje obaveze prema poveriocima.

Prinudnu likvidaciju pokreće APR po službenoj dužnosti, u slučajevima propisanim članom 546. Zakona o privrednim društvima, kada društvo ne ispunjava zakonom utvrđene obaveze. Ukoliko je reč o otklonjivom razlogu, društvu se ostavlja rok da nepravilnost otkloni; kod neotklonjivih razloga, postupak se pokreće bez prethodnog roka.

Razlika između ova dva oblika likvidacije posebno je značajna sa aspekta odgovornosti članova društva. Kod dobrovoljne likvidacije odgovornost članova ograničena je na visinu primljenog likvidacionog ostatka. Nasuprot tome, u slučaju prinudne likvidacije, kontrolni član društva može, pod uslovima propisanim Zakonom o privrednim društvima, solidarno i neograničeno odgovarati za neizmirene obaveze društva i nakon njegovog brisanja iz registra.

Tok postupka redovne likvidacije

Postupak redovne likvidacije obuhvata sledeće faze:

1. Donošenje odluke o likvidaciji. Skupština društva donosi odluku o pokretanju postupka i imenuje likvidacionog upravnika. Imenovanjem likvidacionog upravnika prestaje ovlašćenje dotadašnjih zastupnika društva.
2. Registracija odluke i objava oglasa. Odluka se registruje kod APR-a, koji potom objavljuje oglas o pokretanju likvidacije na svojoj internet stranici. Dan objave oglasa smatra se početkom likvidacionog postupka, od kog dana teku svi naredni rokovi.
3. Rok za prijavu potraživanja poverilaca. Od dana objave oglasa počinje da teče rok od 90 dana, u okviru kog poverioci prijavljuju svoja potraživanja prema društvu.
4. Sastavljanje početnog likvidacionog bilansa. Likvidacioni upravnik dužan je da u roku od 30 dana od otpočinjanja postupka sastavi početni likvidacioni bilans, kao vanredni finansijski izveštaj.
5. Namirenje poverilaca. Društvo u likvidaciji nastavlja da izmiruje dospele obaveze prema poveriocima, zaposlenima, kao i po osnovu javnih prihoda.
6. Ocena solventnosti. Ukoliko se utvrdi prezaduženost društva, likvidacioni upravnik dužan je da bez odlaganja podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.
7. Raspodela likvidacionog ostatka. Po namirenju svih poverilaca, preostala imovina raspodeljuje se članovima društva srazmerno njihovim udelima.
8. Sastavljanje završnog izveštaja i brisanje iz registra. Po okončanju likvidacionog postupka, likvidacioni upravnik sastavlja završni izveštaj, na osnovu kog APR donosi rešenje o brisanju društva iz registra.

Zakonom je propisano da postupak redovne likvidacije traje najmanje 120 dana, s obzirom na obavezan rok od 90 dana za prijavu poverilaca uvećan za vreme potrebno za pripremu i podnošenje dokumentacije. U praksi, postupak se najčešće okončava u periodu od šest do dvanaest meseci, zavisno od obima poslovanja društva, broja poverilaca i urednosti poslovne dokumentacije.

Značaj poreskih potvrda u postupku likvidacije

Poseban značaj u toku postupka ima pribavljanje potvrda o izmirenim poreskim obavezama, kako od Poreske uprave Republike Srbije, tako i od nadležne lokalne poreske administracije. Bez ovih potvrda APR neće doneti rešenje o brisanju društva iz registra, bez obzira na to što su sve ostale faze postupka uredno okončane.

Potvrda Poreske uprave odnosi se na izmirenost obaveza po osnovu javnih prihoda koji se utvrđuju i naplaćuju na republičkom nivou (PDV, porez na dobit, doprinosi i dr.), dok se potvrda lokalne poreske administracije odnosi na izmirenost obaveza po osnovu lokalnih javnih prihoda (poput poreza na imovinu). Imajući u vidu da se postupak izdavanja ovih potvrda sprovodi kroz posebne uprave i da sam po sebi zahteva određeno vreme, blagovremeno podnošenje zahteva za njihovo pribavljanje od suštinskog je značaja za dinamiku celokupnog postupka likvidacije – eventualno kašnjenje u pribavljanju poreskih potvrda jedan je od najčešćih razloga za produženje trajanja likvidacije iznad zakonom predviđenog minimuma.

Položaj zaposlenih i raspodela imovine

Pokretanje postupka likvidacije povlači obavezu rešavanja radnopravnog statusa zaposlenih, u skladu sa odredbama Zakona o radu, kao i namirenje svih obaveza po osnovu zarada i doprinosa pre okončanja postupka. Imovina koja preostane nakon namirenja svih poverilaca raspodeljuje se članovima društva srazmerno visini njihovih udela.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj. Za analizu vaše specifične situacije, obratite se advokatu.