Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu: Ključne promene i obaveze poslodavaca

14.05.2025.

Republika Srbija je usvojila novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 7. maja 2023. godine, a poslodavci imaju obavezu da do 7. maja 2025. godine, odnosno do 01. januara 2026. godine u potpunosti usklade svoje poslovanje sa novim propisima. Ovaj zakon donosi značajne izmene sa ciljem unapređenja zaštite radnika i usklađivanja sa evropskim standardima, a neusaglašenost može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući visoke novčane kazne.

Glavne novine zakona

1. Uvođenje savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac je dužan da angažuje jedno ili više lica sa kojima ima zaključen ugovor o radu, a koji ispunjava posebne uslove u skladu sa Zakonom.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac može da obavlja sam u određenim delatnostima [1], ako ima do 20 zaposlenih. Poslodavac je dužan da polaže stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu koji propisuje ministar nadležan za poslove rada i nije dužan da ima propisanu licencu.

Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu – poslodavac u specifičnim delatnostima  [2] dužan je da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuje savetnika, odnosno lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje obima od najmanje 240 ESPB bodova na akademskim ili strukovnim studijama u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka i prirodno-matematičkih nauka iz oblasti: biološke nauke, nauke o zaštiti životne sredine, fizičke nauke, fizičko-hemijske i hemijske nauke (odnosno u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite, stečeno visoko obrazovanje na akademskim ili strukovnim studijama u okviru obrazovno-naučnog polja medicinskih nauka).

Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu – poslodavac u svim drugim delatnostima je dužan da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuje saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje obima od najmanje 180 ESPB bodova u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka, medicinskih nauka ili društveno-humanističkih nauka.

2. Obavezna procena rizika i preventivne mere

Zakon propisuje obavezu poslodavca da izradi procenu rizika na radnim mestima i primeni odgovarajuće preventivne mere. Svi poslodavci u Srbiji su obavezni da imaju akt o proceni rizika na radnim mestima [3]– bez obzira na broj zaposlenih ili delatnost. Akt o proceni rizika mora biti urađen od strane stručnog lica. Takođe, uvedena je obaveza vođenja evidencije o povredama na radu u elektronskom registru. Registar povreda na radu u elektronskoj formi uspostavlja i vodi uprava, za potrebe vođenja statistike o povredama na radu, a poslodavac, izabrani lekar i drugi nadležni organi unose podatke o povredama na radu.

3. Rad od kuće i na daljinu

Prvi put je regulisan rad od kuće i na daljinu. Prilikom rada od kuće i rada na daljinu poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa zaposlenim, pri čemu je poslodavac dužan da utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad izdata od strane poslodavca, da definiše radni proces u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen i propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi uz učešće zaposlenog. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova.

4. Obavezni lekarski pregledi

Poslodavac je dužan da zaposlenima omogući lekarske preglede u skladu sa rizicima na radnom mestu, o trošku poslodavca. Zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom i za rad koji obavlja noću pre početka rada poslodavac je dužan da obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.

Poslodavac je dužan da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda.

5. Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti

Iako obaveza osiguranja zaposlenih nije potpuno nova, Zakon po prvi put precizno definiše da su poslodavci dužni da zaposlene osiguraju za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, a radi obezbeđivanja naknade štete. Troškove osiguranja u celosti snosi poslodavac, a vrsta i obim osiguranja treba da bude usklađen sa procenom rizika u konkretnom radnom okruženju.

6. Strožije kazne za nepoštovanje zakona

Zakon predviđa strožije kazne za nepoštovanje propisa, sa novčanim kaznama koje mogu premašiti milion dinara za pravna lica. Tako, novčanom kaznom 1.000.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlene ne osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Dok će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, kazniti poslodavac sa svojstvom pravnog lica za prekršaj ako u pisanoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj sredini i ne utvrdi način, mere i rokove za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru. Takođe, predviđene su kazne i za direktora, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Zaključak

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predstavlja značajan korak ka unapređenju radnih uslova i zaštiti zaposlenih u Srbiji. Poslodavci treba da preduzmu sve neophodne korake kako bi uskladili svoje poslovanje sa novim zakonskim obavezama i izbegli potencijalne sankcije.

[1] trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, ostalim uslužnim delatnostima

[2] građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko, saobraćaja i skladištenja i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite

[3] Poslodavci su dužni da najkasnije do 01.01.2026. godine donesu akt o procene rizika odnosno usklade svoje akte sa novim izmenama